Besmisleno je:
Mrzeti sve ruže jer si se ogrebao na jedan trn.
Odustati od svojih snova jer se jedan nije ostvario.
Odustati od svojih napora jer je jedan bio uzaludan.
Okriviti sve prijatelje jer te jedan izneverio.
Ne verovati u ljubav jer ti je neko bio neveran ili ti nije uzvratio ljubav.
Odbaciti svaku mogućnost da budeš srećan jer nisi uspeo u prvom pokušaju.
Na svom životnom putu ne trebaš se prepuštati malodušnosti.

Zapamti da se uvek:
Može pojaviti druga prilika.
Novi prijatelj.
Nova ljubav.
Obnoviti snaga.

Budi uporan.
Traži sreću u svakom danu.

Siguran put ka neuspehu je – odustati!
Često budući uspesi
dolaze preko sadašnjih promašaja – nastavi se truditi!

MAJ

Vec godinama nisam slusala poj ptica u svitanje.
I nisam probdela noc sa mislima o tebi.
I sebi.
I zivotu.
Jesi li znao da svice u 5?
Odzvanjaju samo koraci usamljnih prolaznika koji zure negde na posao.
Ili kuci. Svojoj nekada voljenoj drugoj polovini.
Jesi li znao koliko je duga noc?
I kolilko je gluva?
I nema?
I tuzna....
Tisina.
A u mislima, monstrumi se igraju,praveci od mene jos jednom, svoju marionetu, kojoj povlace konce i diktiraju disanje.
I guse.
I razaraju.
I odvode negde na neka neverovatna mesta koja su znana samo samima.
Polja u maju su prepuna novih ljubavi i stare gorcine.
Povlaceci noge kroz travu,podize se prah secanja. Na detinjstvo. Na bezbriznost. Na tebe.
A onda svane novi dan...ustanes iz kreveta vec umoran,a treba da si veseo. I pijes svoju danasnju prvu kafu i casu gorcine mesto ratluka. Citas novine, pregledas postu i obuvas cipele za novi dan, sa kojim treba da se uhvatis u kostac.
Ali, jutarnja pesma ptica je lepa.Vesela. Bezbrizna.
Takve treba da su ti misli. Bez monstruma. Ciste i jasne.
A moje nisu.
Znas........nesto ne mogu da vidim kroz bistru vodu.
Da li se to maj poigrava sa mnom?
03.05.2009 :|

PROBAJ
probaj da zaspis kada ti misli plutaju hladnom vodom bespuca...
probaj da ustanes kada ti noge teze kao dva stuba mosta
probaj da tuzan budes kada leptirov let podeli tvoj pogled
probaj da ostanes miran kada ti oci vide samo odlazece stope
probaj da ostanes zedan kad telo ti vapi za pitkom vodom ljubavi
probaj da mrzis kad tebi se dese divne stvari
probaj da me ne volis kad znas sve ono neizreceno
a sto ti poljupcem kazem
probaj.

TUGUJ
Tuguj.
Kada te zabole njihovi pogledi crni
Kada zaječe reči neke i odapnu strele ravno u tvoje srce
Kada se ehom javi misao iskrena
Kada kajanje kao bumerang vrati se
Kada ljubav koju osećaš preraste u neizdrživo stanje Uma
I Tela
Tuguj.
Kada te sa vrha jablana koji žive kraj vode
pogleda sudbina
Kada te reski zubi kajanja razderu na komade
koji će da žive kao nekad jedan ceo
Kada budeš meta neumitnog curenja peska u peščanom satu života
Tuguj.
Kada shvatiš da nisi drugačije sazdan
Tuguj kada saznanje da ostaješ sam budi te uz jutarnju cigaretu

Ja neću biti tu da ti okom san i želju ispunim.
Tuguj.

nije fer.nije fer,nije fer...ponavljam u nedogled i nepovrat...
ne mogu vise da mesecarim kroz zivot, putujuci putevima koje ni macetom ne mogu da ocistim.toliko su isprepletane bolom, lazima,neispunjenim zeljama.
pobegla bih negde daleko..od svega i svih, da ne znam da ce moje osecanje da me prati gde god da sam.
valjda bi bilo dobro pregristi bol na pola i neosvrcuci se, krenuti dalje...kad bih mogla.
na moju zalost, ne mogu.
ja sam jadni rob navika
23.07.2010

Jednoj ženi

Veceras požuri,
pogledaj u nebo i poželi...
Snena kao kraljica snega
...ledena srca i osmeha,
napravljena takva
od tuge i briga i života
kao da spava, nepomična lica.

Ehej, ženo!
Probudi se!
Pogledaj u nebo i poželi...
kroz trepavice osmeh pošalji u visine
misli o sreći nabaci na teme
budi ona od pre, ona stara
i veruj..
otključaće se kapija iznad tvog uzglavlja.

Put za dalje,
put za sreću i mir
čekaće očisćen
od sveg kalja do tad života
i ti kreni njim korakom srne,
srne a lavice u srcu.

hej zeno!
probudi se,požuri i pogledaj u nebo..

Ravnoteza medju bolovima
Ljutito je zalupila vrata od stana i kljuceve bacila na pianino koji je stajao u uglu sobe. Nije se uklapao u celinu ali je jednostavno bio tu. Njena ljutnja nestade kada ga pogleda i na uglovima usana rastegnu se tuzni smesak.U rukama osteti grcevit stisak a onaj tako poznati miris njegovog losiona obli sobu. Ote joj se tezak uzdah.I bol kroz celo telo poce da tece.
A bili su tako sretni. Bar je ona tako mislila,dok tog jutra nije otisla na kafu sa prijateljicama i videla....
Svojim ocima. Greske nije bilo.
Za stolom u uglu sedeo je on, kezio se ljubaznoj konobarici i drzao za ruke i ljubio njenu sestru!
Glasine su odjednom dobile sliku.
Samo se srusila na pod. Bilo joj je muka od toga sto ga je ona volela do takvog bola da je mogla da umre, od toga da je on varao kao nekoga ko je to zasluzio i pri tom ne osecajuci ni trun krivice, od toga da je to bila njena rodjena sestra!
Secala se njega svaki put kad je prolazila pored tog kafea, kad je ulazila u spavacu sobu, kad je...ma nije se njegova slika micala iz njene glave.
Narocito se secala svega kad bi pogledala svog i njegovog sina! Sada mu je dve godine.
Jutros je opet prosla pored istog kafea, konobarica se uljudno smeskala, a u uglu za stolom-on. Kraj njega je bila neka druga zena.
Njena sestra dozivela je isto sto i ona pre dve godine. Ravnoteza medju bolovima!
Valjda je to Bozija kazna.
Njoj da ostane bez njega i sestre a njemu da ostane bez sina.
Nikad nije saznao da postoji...
Da li je zbog toga kriva?

...OSVRT
Naišli neki tmurni dani.Oblaci prekrili vrhove starih jablana. A kiša pada danima..kao da zna kako je u mojim mislima i osećanjima.O duši da i ne pričam. Pritislo,brate, sa svih strana.Kao teg. I ne popušta.Danima.
E da je nekih pustih para!
Ne bi mene bolela džigerica ovde već bi mi bilo oko zaslepljeno od sunca na nekom bahamskom ostrvlju.
Ne bi mi smetao ni pesak koji se preliva nijansama okera u nedogled.
Ali..(uvek te negde sačeka neko ali)
Ali, neka.
Kažu ljudi - ono što te ne ubije-ojača te!
Ako je po toj staroj narodnoj i ako ostanem živa posle svega,biću- nepobediva!

пробај да останес зедан кад тело ти вапи за питком водом љубави.......Kiki mlogo jako mi se svidja

i polagano,kao lopov,
vece je spustilo svoj pokrov
na sanjive oci nase.
od uzdaha glasnog
zbog brige o sutra
tezi je samo
jastuk
na drugoj strani kreveta
prazan.
i sutra je dan,kao i mnogi
sto doci i proci ce
sa mislima sarenim.
a vece,
kao kazan
sto puni odozgo neko,
boli....

Lepo pisano.