Iznad Kladova
Mesec
Se sa oblacima Bije
Dunav
Svetlo zuto
Talasima pije.
Na obali
Niz
Praznih klupa
Kao vagoni
Na peronu pustom
Nas dvoje
Šetamo
Drzimo se za ruke
Čvrsto
Mi smo brodovi
Bez luke
Putevi nam
Reke
Svekojake muke.

S početka jeseni
Mi
Zaljubljeni, srećni
Zaneseni
Mesečeve tragove
Zlatne
Zute
Pretvaramo dodirom
U najlepše
Trenutke.

Napravio sam kapu
Od sećanja
I pokrio njome
Brige.
Zato mi je danas
Toplo
Duž linije aorte.

Nikada neću ići
Kod onih bezličnih
Laborantkinja
Nedam
Da mi iglom
Izvade ni kap
Tebe.

TVOJA

U mislima sa tobom
Noćas
Dok lišće žuto kraj drvoreda
Lagano vene
Na čas mi se nepoznat lik
Krajičkom usne osmen’e
I ja sav srećan
Zapevam
Ljudi pa ona ju je rodila
Za mene.

U času kada je tebi stvarala
Hiljade svetlucavih zvezda
I svetlucava oka dva
Mora da je znala
U jednom od svih tvojih dana
Odnekud, u tvom srcu
Pojaviću se ja.

Vreme
Taj klaparavi točak vodenice
Sa bistrog potoka što za tobom vapi
Dok ona svojim snom odavno spi
Vreme ti je zaveštanje
I njeno nasleđe
Ja sam tvoja reka
Tvoje kapi
Jednom
Uzmi me , uzmi za uvek
Ostvariće se njeni sni.

Ma hajde,
Ćuti
Pusti tugu
I obraz slan

Srećan ti želim rođendan.

ЧОВЕЧАНСКА

Неко је спавао и сањао
Неко годинама будан сни,
Неко је сит
Неко ништа није јео
Људи су свете мој
Само гомила меса
И камара кости
Људи су добри
Људи су људи
Пијани ил'трезни
А најбољи
Када су у себи сасвим
Луди
Кад желе а не питају
За цену
Када плачу, када пате
Изгубе путеве
Па немогу да се врате
До полазишта.
Људи су кило меса
Кап крви
Ватра са огњишта
Птице што се којекуд
Гњезде
Људи су небом
Разбацане звезде.
Људи су од памтивека
Гомила и руља
Која међ собом тражи
Човека.

Неко је спавао и сањао,
Неко будан сни.

Meni se dopala najvise vasa

Kafena

Priznajem
Jutarnja kafa nema ukus
Bez tebe
Zato sam tvoju sliku
Postavio
Na ivicu ormana
Da mi mirišeš kao dunja
Davno zaboravljenog vremena
Bezbriznosti.
Pijem gutljaj prvi
Tvojim usnama
Što imaju boje
Slatka od ruze
Koje još ponegde sluze
Na srebrnim posluzavnicima
Iz kristalnih posuda
Što lice na tvoje oko.

Šatiram kafu mlekom
Sad ima boju tvoje kose
Ivica šolje lici
Na šiške
Tacna na celo
Zato ovlaš prelazim prstom
Po njenoj ivici
Zamisljajuci da te milujem
Iznad obrva
Dok si još sanjiva
Topla, nezna
I ranjiva.

Čovek čoveka čeka
I more reka
Čeka
Od kad je sveta i veka
Uvek
Neko na nekoga
Čeka.
Jednostavno je tako
Čekanje je bolest
Kojoj nema leka,

SNENA

.Ona
Svaku Božiju noć
Po snovima mojim
Šeta
I neviđenom lakoćom
Bokori vlati trave
Sred glave
Ispod lobanje
I čeone kosti
Pulsira
Dok lebdim
Između dušeka i pokrivača
Strunama vena
Svira
Da nije nje
Večito bih ostao budan
U vrtlogu nemira
Ovako
Na brzinu pojedem dan
Izgužvam veče
I krenem
U san
I čekam
Čekam
Čekam

Prelepo,prelepo,prelepo

lider ::

Napravio sam kapu
Od sećanja
I pokrio njome
Brige.
Zato mi je danas
Toplo
Duž linije aorte.

Nikada neću ići
Kod onih bezličnih
Laborantkinja
Nedam
Da mi iglom
Izvade ni kap
Tebe.

......................joj sto je ovo lepo recenooooooooooo!!!!!

Nema nesto Lidera da pise....

TO SAM BAS HTELA DA GA PITAM..CEKAM DA NAIDJE

ЗИМСКА ЉУБАВНА

Зима оковала буре града
С Дунава јека, лед цвили
Још по нека пахуља земљи се нада
На санкама клизи ледено вече
Где ли је моја љубав
Шта ли ради сада?
Да ли је греју мисли моје
Док од жара срца сав сам гарав
Да ли плаче или се смеје
Или се мени нада.
Напољу језа, у мени крв ври
Од леденица срце плетем
Раширим кошуљу па га ставим
На голе груди
И хвалим се како је лепа
Певам
Волим је људи.

e nacekali smo se.
konacno pesma

ТАТИНА

Мој отац Драгољуб
Поштени радник
Са две челичне руке
Из којих је севала ватра
Док је савијао цеви
Чаробњак
Капетан моје кућне луке.
С почетка јесени благе
Разболе се
И као да Богу не беше доста
За живота његове муке
Остави га да се немо мучи
Нико од нас
Не чу му јауке.
Само му очи његове
Благе
Које за живота заборавити нећу
Говорише
Сине
Води ме кући, а ја немоћан
Са срцем у грлу
Које ће ми пући
Немогах да му испуним жељу.
Плач, очај и сузе
Из дана у дан из недеље у недељу.
И сасвим добро сам знао
Једном тај дан мора доћи
Све је у рукама Бога
Ту нема помоћи.
Првог дана године Нове
Уместо радости и среће
Једноличан глас некакве жене
Изјави ми Саучешће.

Мирно почивај мој добри оче
Никада те заборавити нећу
Палим ти ову песму
Као жуту воштану свећу.