Meni je i ovo svojevrsnni hobi
Eto na primer
DESNO


Mnogo je pojmova u jezicima indo-evropskih ( a i drugih ) naroda proisteklo iz SUNCA ( i svega što je za njega vezano ili može biti vezano ).

U jeziku Srba desno znači Dobro Je Sunce Naše Ono. (DeSNO)

Sunce se kreće od istoka ka zapadu i to je DESNO kretanje.To kretanje je ispravno,pravo.U latinskom,ruskom, engleskom, nemačkom...desno je PRAVO ( recht,right ).Odrednica,slovo R je slovo KRETANJA,kretanja sa izvesnim nivoima otpora,teranje stoke kod pastira...

Latinski je : dexter ( dekster ) - desni,nadesno,srećan,povoljan,zgodan,okretan ;
dextra - desno,s desna

Na putu se uvek nešto DESi,dobro i loše ( uDES,zaDES...),to je put sudbine.Na engleskom sudbina je DEStiny, odredište puta je DEStinacija...Nekoga možemo uDESiti,nekome možemo uDESiti,možemo poDESiti...

DESA je dugo bilo muško ime u Srba,kasnije žensko ( verovatno da one odredjuju put,odredište i sudbinu sveta ) ; ime DESIMIR je u značenju put veliki ( slava u životu ),večiti putnik,pokretljiv,okretan,hitar...

HLEB

H - nebo, nebesko
LEB - bel - beli, -a, -o

Belo Nebo - Beli Vide

U srpskoj mitologiji postoji Bog, tvorac svih ostalih bogova, svemira, Zemlje, života na zemlji - on je vladalac nad svim stvorenim - SVAROG (u raznim varijantama: Svarun, Prabog, Svebog, Strai bog, Belbog - Beli Bog). Postepeno, pojedine funkcije vrhovnog boga izgleda su prenošene na njegovu decu, Svarožiće: Peruna, Svetovida (Svantovid, Svevid), Striboga, Triglava i dr.

Svetovid jeste bog Sunca, svetlosti i toplote - on ceo svet vidi - SVEZNAJUĆI.

Vid/Ved od glagola ведети (oba E - jat), što znači ZNATI. Ved jeste znanje.

Inače, reč veštica vodi poreklo od ovog glagola. Takođe, postoji i glagol вештати (takođe je jat umesto E) - govoriti, saopštavati. Veštica govori, saopštava, proriče, zna, vidi budućnost.

Postoje razne teorije koje Svantovida prikazuju kao boga koji čini proricanja. Kip ovog Boga u hramu u Arkoni ima u desnoj ruci rog spravljen od raznih metala. Svake godine sveštenik ga puni vinom ili verovatnije medovinom, i po stanju ovoga pića on predskazuje žetvu te godine: ako se tečnost u sudu sutradan smanjila od ranije obeleženog znaka onda predskazuje oskudicu, siromaštvo u proizvodima.

Imena Vidosav ili Vidosava - čovek koji je sav od znanja, onaj koji zna.

Kao bog Sunca, Vid je često opevan u našoj narodnoj lirici:

Vojevao beli Vide, koledo!
Tri godine s kleti Turci,
A četiri s crni Ugri.
Kad Vide s vojske dođe,
Sede Vide da večera.
Stade gromot, stade tropot
Oko dvora Vidojeva.
Al' govori beli Vide:
- Iziđ', ljubo, te pogledaj
Šta je gromot, šta je tropot
Oko dvora Vidojeva! -
Kad iziđe verna ljuba:
Konji mu se kopitaju,
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske doš'o;
I golubi kril'ma biju,
Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske doš'o.

Beli Vide se u ovoj epiziranoj pesmi javlja kao personifikacija Sunca koje svojim povratkom donosi svetlost i vedrinu.

Hleb kao i reči kruh(g) i kolač su u direktnoj vezi sa Suncem. Kolo, krug, venac, prsten - sve su to simvoli Sunca.

ZELENO u jeziku Srba je oznaka nedozrelosti,rane mladosti,neiskustva,nedoraslosti,neizraslosti...

Englezi kazuju : greeenhorn - zelen rog,zelen kljun , a mi žutokljun,žutokljunac ( mlado sunce ).

Green ( enlg. ) i gruen ( nem. ) bi dolazilo od srbskog zelena grana.

U starim pesmama i pričama zeleno je oznaka karaktera SUNCA,njegovog vremenskog odredjivanja.

Konj Zelenko,zelen bor ( mladi bog ),zelen sokol ( sokol = Horus je bog sunca,mladi bog )...

Obredno sečenje slavskog kolača ( kolač = kolo = Sunce ) je deljenje sunčevog ophoda od jedne godine na četiri dela - četiri godisnja doba

Strele,koplja,mačevi,rogovi jelena,kljunovi,kose junaka... su personifikacije sunčevih zraka i simboli njegove moći.

PIDŽAMA

Ovaj odevni predmet na srpskom se zove pidžama. Englezi i Australijanci kažu 'pujama', Italijani 'pigiama', Španci 'pijama' ili 'piuama'…

Na različitim jezicima izgovara se i piše manje-više slično. Poreklo reči je indijsko, ali je pojam izveden od persijskih reči pai (noga) i jama (odeća).

Čini se da su pidžame došle u Evropu posredstvom Portugalaca koji su doplovili do zapadnih obala severne Indije i tu prvi put ugledali te meke pantalone koje su se vezivale oko struka. Englezi su kao kolonisti takođe u Indiji uočili ovo noćno ruho.

U jednom portugalskom izveštaju iz 1610. godine, u kome se govori o pacijentima u bolnici u Goi, napominje se da su oni za spavanje nosili svojevrsne lake pantalone s košuljama. Dva stoleća kasnije i Englezi su u Indiji po svoj prilici već prihvatili pidžame. Izveštaj iz 1828. godine govori da je izvesni ugledni gospodin na položaju, inače Englez, "uživao da nosi široku paj-džamu".

Dakle, pidžame su u Evropu stigle iz Indije početkom 17. veka, najverovatnije prvo u Portugal, a potom i Englesku. Međutim, tada ih Evropljani nisu koristili kao noćno ruho. Tek 1870. godine pidžame se pominju kao odeća za spavanje.

Pidžama bi trebalo da bude široka i udobna. Za izradu se najčešće koriste meke tkanine: pamuk, svila ili saten, ali se prave i od raznih sintetičkih materijala, kao što je poliester.

Što se tiče dezena, svojevremeno je bilo uobičajeno da muške pidžame budu na pruge i da su od flanela, a ženske svetlih boja, najčešće na cvetiće. Stvari su se odavno promenile.

Čini se da i odrasli i deca najviše vole dečje motive: mede, zeke, kravice, konjiće, ptičice... Niko se neće iznenaditi kad ugleda odraslog muškarca u pidžami "na Paju Patka"! Zašto da ne? Kad se pripremamo za spavanje, otvaramo vrata mašti, baš kao da smo deca. Zato nije loše i da se prikladno obučemo!

"Ljudi u pidžamama užasno su dosadni", pevao je svojevremeno slavni američki rok muzičar Frenk Zapa (1940–1993). On je ljudima koji nose pidžamu posvetio pesmu koja je postala vrlo poznata.

Lale kažu:
legla mačka nuzpeć - uz peć
eno ga uvrbašće - na kraj bašte
a voledu da divane sa komšijom čelobašće
- pričaju sa komšijom čiji je ulaz iz druge ulice ali im bašte udaraju jedna o drugu
pristaviti jelo - staviti da se kuva

disnator - svinjokolj od mađarskog disno što znači svinja
Altan - balkon
beamter - činovnik
grunt - plac, zemljište oko kuće
degenisati (degenečenje) - batinati (batinanje)
odadžija - sluga na salašu
opaklija - dugi ogrtač načinjen od ovčijeg krzna
čikoš - konjušar
banda - muzički sastav
čarda - krčma
štacija - stanica
frtalj - četvrt
fele fele - od madjarskog - pola pola
foršpan - služba zaprežnog prevoza
mindeđ - od mađarskog - svejedno
andrak - đavo
ceger - zembilj, korpa, sada kesa
čender - ćuvar atara

ajzliban - voz
sorcala se krilatica - srushio se avion
cherez - zbog
pendzer - prozor (prevod za goldi )
shuroshka kefa - ribaca cetka

ĐILKOŠ

Od Mađarske reči gyilkos - ubica
kavgadžija, danguba, neradnik, dzindzov, vetropir ...

Bircuz i kafana su dve različite stvari.

Bircuz ili birtija, ili samo birt (od švapskog, tj. kako su ga ovde zvali umesto nemačkog: birtshaus s tim što je 'i' ustvari 'u umlaut') a kasnije kad je francuski postao 'kom il fo' bife, je bilo mesto gde se samo pilo, uglavnom s nogu kod šanka. Na šanku su u činiji obično bila tvrdo barena jaja, ponegde i sendviči, da se ne pije našte ili našte srca, tj. na prazan stomak. Pila se rakija natočena u frakliće, špriceralo i pilo pivo na točenje. U bircuze žene nisu zalazile.
A kad su deca bila slata da dovedu kući dedu, dobila bi malinu ili malinovac što je bilo: prst sirupa od maline na koga se našpricala soda-voda do vrha čaše. To pre svega zato da se dete nečim pozabavi dok se špricer ne dokrajči.

A u kafanama se sedelo, pre i popodne pila kafa, pijuckala finija pića, jeli kolači, čitale novine koje su bile na držačima od trskovca, družilo i razgovaralo, bistrila politika. U kafanama je bilo i kuvanih jela, gotovih i po porudžbini, a bilo je i mnogo abonenenata (tj. pretplaćenih na obroke). Kafane su bile uglavnom gradske i gospodske 'institucije'.

Ime: MILICA

Ime Milica je jedno od naših nastarijih ženskih imena. Zabeleženo je još pre carice Milice, žene cara Lazara, ali upravo zahvaljujući njoj postalo je popularno.
Milica Slovensko: pravedna

Srpsko, biblijsko ime. Jovan potiče iz grčkog "Ioan, Ioannes" izvorno iz starohebrejskog "yohanan (Johohana)" u značenju "u milosti Jehovinoj". Od starine je sveprisutno među hrišćanskim svetom. Počev od Jovana Krstitelja, jevrejskog proroka i Jovana, pisca četvrtog jevanđelja i Apokalipse, bilo je često ime vizanstijskih, nikejskih careva, vrhovnih poglavara Rimokatoličke crkve, značajnih teologa, kraljeva i drugih. Kalendarsko je ime. Ivan je isto što i Jovan. U narodu je zabeležen ovaj oblik imena još u 13. veku a zatim Jovan. Kod Poljaka, Slovaka i Čeha Ivan je javlja u formi Jan a kod Mađara u "nacionalnoj varijanti" Janoš. Od ovih imena izvedena su mnoga druga i to Ivana,Ivanka,Ivka,Iva,Ivo.....

Ime: MAJA

Značenje: Novo ime domaćeg podrijetala. Potiče iz grčkog "Maia" što je naziv grčke boginje, majke Hermesa. U rimskoj mitologiji je bila boginja prirode, plodne zemlje i biljaka. Jedna je od Plejada po kojoj je nastao naziv meseca u godini, kći Atlantova i majka Merkurova. U indijskoj mitologiji je božanstvo ženske prasnage , boginja privida i razočaranja. Obično se nadeva detetu rođenom u mesecu maju.

Ivana - ženski oblik biblijskog imena Ivan/Jovan. Ime je nastalo od grčkog Ιωαννης (Ioannes) koje je, opet, nastalo od hebrejskog יוֹחָנָן (Yochanan) što znači u Jehovinoj milosti. Ime svoju učestalost i rasprostranjenost duguje Jovanu Krstitelju.

Suzana je žensko biblijsko ime (Šošana) i ima značenje lotosov cvet. Prvi put je obeleženo u 11. dinastiji ili 2000. godina pre nove ere. Persijsko ime za ljiljan je Sausan (Sausan), a i na hibru jeziku je veoma slično, ali ih ne treba mešati.

Značenje imena Stefan
Srpsko, hrišćansko nasleđe. Potiče iz grčkog "Stephanos" u značenu "venac, kruna". Zbog podudarnosti imena prvomučenika Stefana sa rečju kruna, dugo je bio zaštitnik hrišćanskog carstva novog Rima. Njegov kult raširio se po celoj Evropi pa je to verovatno i razlog velike popularnosti imena u svim narodima hrišćanske civilizacije. Njemu su bile posvećene mnoge crkve na Balkanu, a veliki broj srpskih vladra počevši od 9. veka nosio je njegovo ime. Kalendarsko je ime. Od ovog imena izvedena su imena Steva, Stevan, Stevana, Stevanija, Stevanka, Stevica, Stevka, Stevo, Stepan, Stefana, Stefanija, Stjepan, Fanija i Šćepan.