Cutomu Jamaguči
Samo dva grada na svetu su uništena atomskim bombama. A ovaj čovek je bio u oba u vreme napada.
Rođen 1916. godine, Cutomu Jamaguči je 6. avgusta 1945. išao poslom u Hirošimu. Kako je izašao iz tramvaja, atomska bomba je eksplodirala na oko tri kilometra udaljenosti. Uništenih bubnih opni i privremeno slep, Jamaguči je pokušao da shvati šta se dogodilo. Noći je proveo u skloništu od vazdušnih napada.
On je shvatio da Hirošima nije najsigurnije mesto za posao, pa je otišao kući – u Nagasaki.
Nekoliko dana kasnije, dok je bio u kancelariji svog šefa pričajući mu o "super-bombi", još jedna atomska bomba pala je na grad, eksplodiraju na oko tri i po kilometra udaljenosti od zgrade u kojoj se nalazio. Jamaguči je preživio i ovaj put i živ je i dan-danas. On ima 93 godine, a zahvaljujući svom iskustvu napisao je nekoliko knjiga i priključio se protestima protiv atomskih bombi.

Roj Salivan
Nesrećnog Amerikanca je udario grom – sedam puta. Statistički gledano, šanse da vas pogodi grom su 3.000 naspram jedan, a Salivan je oborio svaku statistiku. On je radio kao rendžer u nacionalnom parku Šenandoa u Virdžiniji, pa neki smatraju da je zbog posla bio više izložen olujama nego drugi ljudi.
Salivana je prvi put grom pogodio 1942, dok je osmatrao okolinu sa tornja. Grom je udario u njegovu nogu i izašao na stopalo, izbacujući palac u vazduh. Narednih nekoliko puta Salivan je "opržen" dok se spuštao niz planinu, tokom pecanja i jednom dok je bio u stanici za rendžere. Kada vas grom pogodi nekoliko puta, a pri tom vas nađe i u zatvorenoj prostoriji, prosto morate da se zapitate šta nije u redu s vama. Tog puta je njegova kosa izgorila i od tada je Salivan sa sobom stalno nosio bokal vode. Tri godine kasnije grom ga je pogodio u gležanj. Čak je i njegova žena nastradala – i nju i njega je pogodio grom dok su kačili veš na metalnu žicu. Sve je bilo mirno naredne dvije godine, ali je potom, nakon šestog udara groma Salivan bježao od oblaka za koje je rekao da su ga pratili. Grom ga, ipak, nije ubio. Salivan se ubio kad je imao 71. godinu, zbog, kako kažu, neke djevojke.

Vajolet Džesop
Ona je jedva izvukla živu glavu sa broda koji je tonuo... tri puta!
Tradicionalno, kapetani brodova smatraju da je loša sreća ako je žena na palubi kad se diže sidro. Kažu da to ljuti more (prema vjerovanju, ukoliko je žena gola, more će se smiriti :).
Priča Vajolet Džesop počela je tokom putovanja sestrinskog broda "Titanika", "Olimpik". Džesop je 1911. godine bila sobarica na ovom luksuznom brodu. "Olimpik" se 20. septembra 1911. sudario sa britanskim ratnim brodom. Niko nije povređen tokom ovog incidenta, a Vajolet je prešla da radi na većem brodu, koji sigurno neće potonuti – "Titaniku". I kapetan "Olimpika" Edvard Dž. Smit je prešao na "Titanik", s kojim je potonuo zajedno, u noći između 14. i 15. aprila 1912. Moglo bi se pomisliti da je kapetan donio lošu sreću brodovima, međutim Džesop je 1916. počela da radi kao bolničarka na brodu "Britanik". Brod je naletio na mine i brzo je potonuo. Ovog puta, čamac za spasavanje u kome se nalazila Vajolet nije uspio da se udalji dovoljno od tonućeg broda, pa je morala da skoči u vodu. Ona je po treći put uspjela da se spase. Umrla je 1971. godine od srčanog udara. Sahranjena je u moru.