Цикорија, коњска трава или дивљи радић је вишегодишња зељаста биљка, висока око 1,5 м. Стабљика је усправна, крута, угласта, у горњем делу разграната. Стабљика и листови су покривени кратким длакама. Цела биљка, поготово млада, садржи млечни сок.
Листови цикорије су грубо назубљени и подсећају на маслачак. У пазуху листова или на врху грана се развијају светлоплави цветови, врло лепи и упадљиви, а избијају појединачно на стабљици или на гранама. Цвета обилно преко целог лета. Лако ћете је препознати: расте свуда као коров, највише поред стаза и путева, по пашњацима и ливадама, по ободима шума…. Треба да знате: лековит је корен цикорије, који је ваљкасто-вретенаст, чврст, споља тамне боје, а изнутра бео. За лек се, осим корена, користе и цветови и листови.
Сада је време за копање корена ове биљке, све до краја марта. Класичну замену за кафу пронаћи ћете у овој биљци, а напитак је некада био познат као „сиротињска, или ратна кафа – цигура“. Њен корен можете да испржите и самељете, а корен је богат инулином, те ћете коначно моћи да пијете заиста –здраву кафу, која вас уз то неће ништа коштати. Од маја је време за брање брање листова и цветова, који помажу тако што јачају желудац, поправљају варење, елиминишу жуч, чисте јетру, бубреге и слезину, а лече жутицу и анемију.
Више се користи у народној него у научној медицини, као неотрован, горки медикамент за лечење органа за варење, пре свега за појачавање апетита, јачање желуца, боље варење, обилније лучење мокраће и жучи… Код нас у народној медицини цигуру користе дијабетичари. Ово је сасвим оправдано, јер све биљке из фамилије главочика уместо скроба као резервну храну имају инулин. Особе оболеле од дијабетеса могу да користе све биљке из ове породице као дијеталну храну.