Tokom jednog ispitivanja obavljenog 1974, 40 starijih osoba i 420 mladih žena konzumirale su 9 grama sušenih šitake gljiva ili odgovarajuću količinu svežih šitake gljiva (90g) svakog dana tokom jedne nedelje. Nakon samo jedne nedelje, ukupni holesterol je opao od 7 do 15% u starijoj grupi, a od 6 do 12% kod mlađih žena.

Nekoliko istraživanja obavljenih još 70-tih godina 20. veka pokazala su da šitake gljive doprinose sniženju holesterola. Pomenuto istraživanje objavljeno je u časopisu Herbs for Health, jan-feb 1997. Neka Druga istraživanja sprovedena u Japanu identifikivale su jednu specifičnu aminokiselinu u šitake gljivama koja ubrzava proces prerade holesterola u jetri.

Antitumorsko i antivirusno dejstvo
Kao i maitake, i šitake su moćan borac protiv raka. Naučnici Tokijskog nacionalnog instituta za istraživanje raka izolovali su jedno polisaharidno jedinjenje iz ovih gljiva po imenu lentinan. U laboratorijskim eksperimentima, lentinan je doveo da se tumor kod miševa povuče ili nestane u 80% jedinki. Izgleda da lentinan stimuliše ćelije imunog sistema tela da očiste telo od ćelija raka.
Istraživanja ukazuju i da šitake deluje efikasno protiv nekih ozbiljnih virusa sa kojima se danas suočavamo: virusa SIDE i hepatitisa B. Test-proučavanja obavljena u Japanu pokazala su da je ekstrakt šitake gljiva letalniji po ćelije inficirane HIV-om nego dobro poznati lek AZT koji se danas koristi da uspori napredovanje HIV-a. druge studije su pokazale da ekstakt šitake gljiva sprečava da se ćelije HIV-a razmnože i oštete korisne T-ćelija. Ovi ekstrakti takođe sprečavaju oštećenje ćelije od virusa Herpes simplex I I II, što je često problem kod inficiranih HIV-om.
Hepatitis B je oboljenje jetre koje se prenosi transfuzijama krvi, upotrebom zaraženih igala i u ostalim situacijama u kojima se dolazi u direktan kontakt sa krvlju. Osamdesetih godina prošlog veka je u 16 klinika u Japanu ispitivan uticaj ekstrakta šitake gljiva na hepatitis B. Ove studije su pokazala da ekstrakt šitake podstiče organizam da proizvodi antitela. Četrdeset pojedinaca koji su patili od hroničnog hepatitisa B uzimalo je 6 grama ekstrakta šitake svakog dana tokom 6 meseci. Kod svih pacijenata su simptomi hepatitisa B popustili, a kod 15 od njih virus hepatitisa se deaktivirao.

Šitake kao namirnica
Šitake spada u delikatesne namirnice. Za bogata i ukusna jela koristi se obično sveža šitake pečurka, ali i sušena, koja se dobro slaže sa skoro svim jelima. Iako su veoma ukusne, ako se koriste u ishranu, šitake se mogu koristiti samo povremeno i to u malim količinama. Suve šitake se pre upotrebe obavezno moraju nakvasiti 15-20 minuta, kada omekšaju, skinuti im peteljke (drške, koje se ne koriste za jelo, ali se mogu sačuvati za pripremanje temeljca za supe, variva, gulaša i drugo), koristiti samo “šešir” i vodu od natapanja pečurki. Šitake se mogu pripremati sa povrćem (na nišime način kuvanja), u supama, gulašima, u jelima od žitarica, mahunarki ili za prženje u susamovom ulju.

Imajte u vidu...
Šitake se tradicionalno se uzgaja na hrastovim stablima, o čemu svedoči i sam naziv: “shii” znači “hrast”, a “take” “pečurka”. U našim prodavnicama zdrave hrane mogu se nabaviti veooma kvalitetne šitake pečurke, ali bi trebalo znati da se šitake danas i industrijski uzgajaju na bukvi, čime slabe medicinska, tj. lekovita svojstva ove izuzetne namirnice. Zato bi se prilikom kupovine svakako trebalo obavestiti iz kog izvora stiže šitake, posebno ako se koristi u svrhu lečenja.

Izvor: Zdrava Hrana