Ovo što sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i
Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte
tekst do kraja i shvatićete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat?
Stvar
je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici,
radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade
izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se
skupa s njihovim dobitnicima.

Evo još pitanja, da vidimo kako ćete sada proci.

1. Nabrojite par učitelja koji su vam pomogli u školi.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.

Lakše?
Pouka:
Ljudi koji vaš život čine drugaćijim nisu oni s najviše diploma,
najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo.

Ne brinite o mogućem smaku sveta danas. U Australiji je već ionako sutra!
(Charles Schultz)

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa. Sela je u VIP cekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa
keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti,do sada bih ga vec
udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!!
Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvek netaknut. Postide se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povredjeni ponos i osecaji.

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pje nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kada je bacen;
- Rec nakon sto je recena;
- Mogucnost nakon sto je izgubljena;
- Vreme kada je proslo;
- Ljubav za koju se NE BORI.

ŠARGAREPA JE MOJA

Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajući po registru, Sudija nije mogao da pronađe ni jedno delo milosrđa osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moć jednog jedinog čina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uručena je ženi. Kako ju je uzela, počela je da se diže uvis, kao da je vuče nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okačio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okačio se neko treći, i ubrzo se formirao čitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okačeni o šargarepu. Žena nije osećala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.
Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe čitav niz ljudi, okačenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa čitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"

Dobro jutro,
Covjeku se smucilo da odlazi na posao svaki dan dok njegova zena stalno ostaje kod kuce.
On je zelio da ona vidi kroz sta sve ona prolazi, te se pomolio
````Dragi Gospodine: Ja idem na posao svaki dan i radim tamo 8 sati dok moja zena samo ostaje kod kuce. Zelim da ona zna kroz sta sve prolazim, i zato Te molim da dozvolis da se njeno tijelo zamijeni sa mojim na jedan dan. Amen.````

Bog je, u svojoj beskrajnoj mudrosti, odobrio covjeku tu zelju.

Slijedeceg jutra, naravno, covjek se probudio kao zena. Ustao se, spremio dorucak svojoj supruzi, probudio djecu, pripremio im
odjecu za skolu, postavio dorucak, spakirao uzinu, odvezao ih u skolu, vratio se kuci i pokupio stvari koje su za kemijsko ciscenje, odnio ih na kemijsko, svratio u banku da podigne novac, obavio kupovinu, zatim otisao do kuce da ostavi namirnice, poplaca racune i sredi cekovnu knjizicu. Zamijenio je pijesak u kutiji za macku i okupao psa.

Tada je vec bilo 13 h te je pozurio da namjesti krevete u spavacim sobama, opere rublje, usisa, prebrise prasinu i prebrise
pod u kuhinji; odjurio je po djecu u skolu i upustio se u prepirku sa njima na putu do kuce.
Spremio im je mlijeko i kolacice i pomogao im oko domacih zadataka. Zatim je pripremio dasku za peglanje, pa je gledao TV
dok je peglao rublje.
U 16.30 je poceo guliti krumpire i prati povrce za salatu, valjao svinjske snicle u prezle i ljustio grasak za veceru.
Poslije vecere, ocistio je kuhinju, ukljucio masinu za sudje, slozio ispeglano rublje, okupao djecu i stavio ih na spavanje.
U 9 uvecer je bio iscrpljen a kako kucni poslovi jos uvijek nisu bili zavrseni, otisao je u krevet jer se od njega ocekivalo da vodi
ljubav sa zenom, sto je nekako uspio obaviti bez zalbi.
Sljedeceg jutra, cim se probudio kleknuo je kraj kreveta i rekao:

````Gospode, ne znam sto sam mislio. Mnogo sam pogrijesio kada sam zavidio zeni sto svaki dan ostaje kod kuce dok sam ja na poslu. Molim Te, kad Te molim, dozvoli da se vratim u svoje tijelo.````

Gospod mu, u svojoj velikoj mudrosti, odgovori:
```` Sine moj, osjecam da si naucio svoju lekciju, i bit cu sretan da sve vratimonako kako je bilo. Samo, morat ces sacekati 9
mjeseci.
Prosle noci si zatrudnio.````

Ovaj e-mail je izabran za definitivno najbolji mail godine od strane zenskih korisnika interneta.

Stara kraljica je na samrti svom sinu poklonila medaljon, uz sledece reci: "Dragi sine, kada ti bude najteze, kada mislis da se sve rusi oko tebe, kada ti se ucini da su ti sve ladje potonule, ti otvori ovaj medaljon. On ce ti pomoci da lakse prebrodis tu teskobu."

Kraljica je umrla, a godine su prolazile i mladi kraljevic je ziveo srecno i spokojno. Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju, i nikako nije nailazio taj posebno tezak tenutak da bi on mogao da otvori medaljon.
Sve vise i vise ga je mucilo sta pise u njemu i zato se jednom, u vreme svoje najvece srece, odlucio da ipak otvori i da vidi sta pise.
Nasao je sledece reci: I ovo ce proci...

Posle izvesnih godina dosle su na red i nedace, ratovi, teska vremena. Tad je ponovo otvorio medaljon, i ponovo procitao:
I ovo ce proci...

ŠTA ČINI STRAH

U jednoj zemlji koja bijaše u ratu, vladao je strašan i okrutan kralj.

S ratnim zarobljenicima postupao je ovako:
...Zatvorio bi ih u jednu veliku prostoriju u kojoj je na jednoj strani bila četa strijelaca,
a na drugoj vrata prekrivena prikazima mrtvih i okrvavljenih zatvorenika.

Postavio bi zatvorenike u krug i rekao im:
“Možete birati: umrijeti izbodeni strijelama mojih ratnika ili proći kroz ova vrata i tamo ostati zatvoreni zauvijek.“

Uvijek su svi izabirali umrijeti od strijela.

Kad je rat završio jedan vojnik koji je dugo služio kralja upita svog vladara:
Šta je iza ovih strašnih vrata?
“Otvori, i pogledaj!” odgovorio je kralj.

Vojnik je skupio hrabrost. Teškom mukom otvorio je vrata, a tada ga je obasjala zraka sunca i zabljesnula mu oči. Kad ih je uspio otvoriti posve iznenađen uvjeri se da su vrata vodila u SLOBODU!!!

Vojnik, ne vjerujući, pogleda kralja i reče:
“Uvijek ste zarobljenicima ostavljali mogućnost izbora, ali oni su više voljeli umrijeti nego rizikovati da otvore ova vrata!”

Koliko puta se bojimo rizikovati?

Koliko puta umiremo zbog naših briga, od straha da otvorimo vrata; vrata naših snova, vrata našeg spasenja, vrata koja nas vode u pravu slobodu?

Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako da svi mogu da je vide i upita:
- Šta mislite, koliko je teška ova čaša?
- 50 gr,…100 gr, … 125 gr… – nagađali su studenti.
- Istina je ustvari da ni ja sam ne znam. I dok je ne izvagamo, ne možemo biti sigurni. – rekao je profesor. Ali ja sam htio da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo, nekoliko minuta?
- Ništa! – odgovoriše studenti.
- Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu cijeli jedan sat? – ponovo zapita profesor.
- Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student.
- Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako cijeli jedan dan?
- Ruka će početi da vas jako boli, a od takvog napora moguće je da će vam se ukočiti mišići, pa čak i da će vam se ruka paralizovati. I vrlo je vjerovatno da ćete osjetiti potrebu da hitno odete kod ljekara.
- Vrlo dobro. – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se je promijenila težina čaše?
- Ne! – odgovoriše svi u glas.
- Pa šta je onda uzrok boli u ruci i grčenju mišića?!
Studenti se nađoše zbunjeni, situacija im je već ličila na zagonetku i svi zdušno počeše da traže odgovor.
- Šta ja treba da uradim, da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.
- PUSTITE ČAŠU! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor. – To isto se dešava i sa vašim problemima u životu i sa vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vrijeme, osjetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osjetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno je da razmišljate o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i da izvodite zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana…da ih “pustite da padnu” prije nego što utonete u san. Tako ćete sebi uštediti veliki stres i napor i svako jutro ćete se buditi svježi, vedri i odmorni. Osjećaćete se ispunjeni novom snagom i lakoćom da prevazilazite sve životne izazove, bez obzira u kakvoj se situaciji našli.
I zato upamtite: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA!

Istina o dva vuka

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

O vrednosti nas samih....
Jedan poznati govornik svoj seminar je započeo tako, što je u ruci držao novčanicu od 100 evra.
U dvorani, koja je bila prepuna ljudi, upitao je:
Ko od vas iskreno želi da dobije ovu novčanicu?
Ruke su se počele dizati u vazduh. On je pak rekao: Pre nego vam dam ovu novčanicu, dozvolite mi da napravim sledeće. Pritom je izgužvao novčanicu i onda je ponovo digao u vazduh.
Upitao je: - Ko sad od vas želi ovu novčanicu?
Međutim ruke su još uvek bile u vazduhu.
- A šta ako napravim ovo? - bacio je novčanicu na pod i počeo je da je gazi i da skače po njoj, a potom je pokupio tako izgužvanu, izgaženu i uprljanu.
- Ko je od vas još uvek želi?!
Ruke su još uvek bile u vazduhu.
- Prijatelji moji, danas smo naučili veoma dragocenu lekciju, rekao je: Bez obzira šta napravim s' novčanicom, još uvijek je želite, jer ona nije izgubila svoju vrednost. Još uvek je vredna 100 evra, zar ne?! Isto tako i u životu mnogo puta padnemo, budemo izgužvani, izgaženi, povređeni i na tlu u prljavštini. Međutim, nezavisno od toga šta se dogodilo ili šta će se dogoditi sa nama, nikada nećemo izgubiti našu istinsku vrednost. Uprljani ili čisti, izgužvani ili potpuno izglancani, još uvek ste neprocjenjivi… posebno za one koji vas vole.

Jednog je dana imucni otac poveo svoga sina da provede noc s jako siromasnom porodicom, s ciljem da mu pokaze kako zive ljudi koji nemaju mnogo novaca za trosenje.
...
Na povratku kuci, otac upita sina sta misli o tom iskustvu, a sin odgovori: To je bilo jako lepo iskustvo, oce.

Naucio sam da mi imamo jednog psa, a oni imaju cetiri, mi imamo jako lep bazen ali oni imaju reku, mi imamo suncani krov ali oni imaju nebo sa zvezdama i mesecom, mi imamo veliku terasu s predivnim vrtom ali oni imaju sumu.

Dok je dete govorilo, otac je ostao bez daha slusajuci sta mu sin prica.

Tada dete doda: Hvala ti sto si mi pokazao kako smo siromasni!

* * *

Za Vas, moji prijatelji:

Kada merimo ono sto imamo, rezultat je nase vidjenje zivota.

Ako imamo ljubav, prijatelje, zdravlje, smisao za humor i pozitivno misljenje, imamo sve u zivotu.

Zamislite se na trenutak i prosudite da li ste bogati… ili siromasni...

lekcija broj 1
Sedi vrana na drvetu i po ceo dan ne radi ama bas nista.
kada je mali zeka ugledao vranu, upita je:"Mogu li i ja da sedim kao ti i da po ceo dan ne radim nista?"
vrana odgovori: "Naravno, zasto da ne."
I tako zeka sedne na zemlju ispod vrane da se odmara i ne radi nista.
Nakon nekog vremena, iznenada se pojavi lisica, skoci na zeca i pojede ga!
poenta price: da bi sedeo i ne radio nista, moras da sedis jako, jako visoko!

lekcija broj 2
Razgovaraju curka i bik: "Volela bih da mogu da dohvatim vrh drveta", rece curka," ali nemam dovoljno snage".
Pa zasto ti ne bi grickala malo moje balege? odgovori bik.
Ona je prepuna hranljivih sastojaka.
Curka pojede jednu gromuljicu balege i shvati da joj je to stvarno dalo dovoljno snage da se popne na prvu granu drveta.
Sledeci dan, nakon sto je pojela jos balege, popela se na drugu granu. konacno, nakon dve nedelje, ona je ponosno sedela na vrhu.
Ali, ubrzo ju je ugledao farmer, vesto je upucao puskom i tako je smaknuo sa drveta.
poenta price: S*anje te mozda moze dovesti do vrha, ali te ne moze odrzati gore !

lekcija broj 3
Mala ptica je letela na jug nosena vetrom. Postalo je jako hladno, pticica se smrzla i pala na zemlju, na veliko polje. Dok je lezala na zemlji, prisla joj je krava i spustila nesto balege na nju. Dok je smrznuta pticica lezala u gomili kravlje balege, shvatila je kako joj je postalo toplo. Balega je u stvari otkravila! Lezala je tako topla i srecna, pa je od radosti pocela da peva. Prolazeci tuda, macka je cula pticiju pesmu i prisla da to istrazi. Prateci zvuk, macka je otkrila pticu ispod gomile kravlje balege, a zatim ju je spretno izvukla napolje i pojela!
poenta price:
1. nije svako ko te uvaljuje u go*na tvoj neprijatelj
2. nije svako ko te iz go*ana vadi tvoj prijatelj
3. a kada si u velikim go*nima, drzi jezik za zubima!